Основна школа "Свети Сава" Какмуж

Основна школа "Свети Сава" Какмуж

Школска зграда у Какмужу је грађена 1924. и 1925. године средствима која је сакупио народ овог мјеста и уз помоћ општине. Школа је отпочела са радом у октобру 1925.године.
Школском подручју су припадала села: Какмуж, Сочковац, Лохиња и Петрово Село-Брђани, јер других школа у близини није било осим у Порјечини и Бољанићу.

За првог учитеља постављена је, у школској 1925/26. години, учитељица Јустина Ластић. Идуће школске 1926/27. године, почетком септембра дошао је да ради у другом одјељењу и води управу школе Обрад Петровић који је до тада службовао у Порјечини.
Школа је имала све просторије осим бунара који је саграђен 1929. године помоћу Хигијенског завода у Тузли и општине Петрово Село. Први предсједник Школског одбора био је Игњат Милићевић, а послије њега 1926. године изабран је Милош Томић. Први ученик какмушке школе био је Цвијетин Томић. Први послужитељ школе била је Стоја Петковић, а када  је она умрла постављена је Марија Мишић.

У септембру 1928. године из школе је премјештена Јустина Ластић, а на њено мјесто је дошла учитељица Бјелан Казимира која је остала у Какмужу заједно са Обрадом све до 1937. године. Те године Казимира је премјештена у Добој а Обрад у Тузлу. Казимиру је замијенила учитељица Ксенија Шошкић, а Обрада, Радивоје Божић.

Када је 1928. године направљена школа у Босанском Петровом Селу тада су Брђани „отпали“ од школског подручја Какмуж а Сочковац је „отпао“ негдје 1930. године када је направљена школа у Сочковцу.

Снажан замах у раду , школа добива од 1937. до 1940. године доласком учитеља Радивоја Божића, кога се многи Какмужани и данас сјећају. Уређује се простор око школе, организују спортска такмичења и културно забавне приредбе. Са њим је радила Спасенија Вујасиновић супруга Тодора Вујасиновића. Организују се светосавска славља.
Учитељ Радивоје Божић, памти се као добар предавач ,а строг и принципијелан. Из ове школе одлази 1940. године у војску  те  је након тога  одведен у ратно заробљеништво одакле је побјегао 1945. године.

У периоду између 1937. до 1941. године у Какмужу су службовале учитељице Спасенија Вујасиновић и учитељица Ружа.Оне су дошле умјесто Радивоја и Ксеније.

Са завршетком школске 1940/41. године завршен је и рад у овој школи за све вријеме рата. Школа није радила, те о школској згради нико није водио бригу.

У школску 1945/46. годину уписује се 106 ученика од првог до четвртог разреда.
Посебан печат у раду школе дао је учитељ Србислав Јовановић, који је остао до 1954. године.

Крећу аналфабетски течајеви који су организовани под окриљем школе јер је био огроман број неписмених. Број ученика се повећавао да би 1955/56. године било 155 ученика од којих на годину паде 17. Исте године из школе одоше Србислав и жена му Ружа. При поласку Србислав рече: ''Дођох као дјечак а одлазим са породицом''.
На њихово мјесто долазе Недељко и Деса Лазаревић који су тада радили у Соколу.

Од 1959. године почињу радити Саво и Сара Гарић када се први пут уписује пети разред. Доласком Привислава Јанића сљедеће године кренуо је са радом шести разред. Пошто је школа имала мало простора, 1962. године долази до доградње школе и изградње два стана за наставно особље. Грађевинске радове је изводио мајстор Милош Максимовић.

Школа је напредовала у сваком погледу, број ученика се повећавао, почеле су излазити и прве генерације свршених основаца. Била је  центар збивања у селу и запослени у школи били су носиоци мјесних акција.

Школске 1967/68. године, школу похађају 382 ученика. Ученици су представљали извођаче радова на пошумљавању Присоја, када је дошло до великог шумског пожара због непажње наставника математике Петра Рипкина.

Наставно особље 1969. године одлази на екскурзију у Бугарску и Турску, а исте године обезбијеђена је локација за изградњу нове школе на земљишту које је до тада припадало браћи Радмилу, Обраду и Вукашину Ђурићу. Школа се налазила у саставу ОШ ''Веселин Маслеша'' из Босанског Петрова Села, са руководиоцем подручног одјељења Недељком Лазаревићем. До одвајања школе у самосталну долази децембра 1970. године на челу са директором Неђом.

У Штокхолму 7.4.1971.године, усташе убише амбасадора Владимира Роловића, након чега је школа у Какмужу добила његово име.

Због дотрајалости старе школе и повећаног броја од 404 ученика, 18.06.1972. године почиње изградња нове, савремене школе. Нарочит допринос у активностима изградње дали су директор Недељко Лазаревић и секретар школе Милош Томић. Радове је изводило ГП ''Градина'' Тузла, а 11.11.1973. године Брана Роловић, супруга Владимира Роловића, свечано је дала на коришћење новоизграђени објекат.

Ученици у новом објекту постижу одличне резултате у наставним и ваннаставним активностима, да би школа 7. априла 1975. године добила Седмоаприлску плакету као највише признање. Наредне године за директора школе долази Радош Шућур. Школи се прикључују подручна одјељења из Сочковца и Доње Лохиње.

Број ученика је почео опадати да би се 1.1.1980. године Основној школи ''Владимир Роловић'' Какмуж припојила школа из Босанског Петрова Села, а подручна школа из Сочковца припојила се ОШ ''Митар Трифуновић Учо'' у Грачаници. Школа броји 892 ученика, биљеже се одлични резултати како у наставним тако и ваннаставним активностима. Делегација у саставу Радош Шућур, Стојан Бекседић и ученица Зора Драгић, 11. маја 1981. године у Градачцу прима награду ''Хасан Кикић''.Креће се са кабинетском наставом, а улогу директора преузима Саво Гарић који 20.8.1985. године умире. На његово мјесто долази Младен Цекић. Школу су чиниле централна школа у Какмужу и подручне школе из Босанског Петрова Села, Порјечине, Доње и Горње Лохиње.

Наставља се редовно дружење са братским школама из Шула и Београда, освајају се многобројна признања на разним нивоима такмичења, уводи се 1990.године у пете разреде енглески језик. Исте године школа из Петрова се издваја у самосталну под називом ''Веселин Маслеша''.
Долази ратна 1992. година, када се прекида извођење наставе. Школа мијења назив у ОШ ''Свети Сава'' првог јуна 1992. године а на мјесто директора изабран је Славко Милићевић, наставник историје и географије.

За школску славу 27.1.1994. године, школа је крштена, а  за кума изабран Цвијетин Станојевић.

Почетком септембра 1994.године дочекује се 115 избјеглих ученика из Возуће које су, како радници школе тако и Какмужани, дочекали као своју дјецу. Исте године двадесет првог децембра  уз помоћ  пријатеља из Грчке, 21 ученик путује у Атину и Солун. Ту су провели незаборавне дане, путујући и склапајући нова пријатељства.

Нико није сањао да ће почетак школске 1995/96. године бити тако суров. Долази до муслиманске офанзиве на простор Озрена и настава се прекида 12.9.1995.године, да би се наставила 24.10.1995. године када су положаји јединица Војске Републике Српске били стабилни.

Дејтонски мир доноси ново поглавље у раду школе. Требало је опремати учионице, обнављати опрему, санирати оштећења јер се са наставом кренуло у школски објекат.

Новембра 1996. године међународна хуманитарна организација ''Childrens-aid-direct'' санира оштећења на крову , а у међувремену  ученици почињу освајати одлична мјеста на такмичењима. Јелена Николић заузима  прво мјесто из математике на добојској регији, а одбојкаши и одбојкашице заузимају друго мјесто.

Основна школа "Свети Сава" Какмуж, ПО Карановац

У школској 1998/99. години подручна школа из Карановца припада школи у Какмужу а до тада се налазила у оквиру ОШ ''Петар Петровић – Његош'' из Бољанића. Карановачка школа је посредством данске владе реновирана и дата у употребу 22.10.1999.године. До завршетка реновирања настава се изводила у згради Дома културе.

Дужност директора од школске 1998/99 године обављао је Раденко Митровић из Какмужа, наставник разредне наставе.Вршене су неке мање адаптације у 2000. години на фискултурној сали и мијењани патоси у неким учионицама.Постављен је и уређен етно – кутак у холу школе са многобројним експонатима озренског краја.

Први рачунари су стигли у школу 23.10.2000. године од  Данског батаљона СФОР-а.Ученици постижу добре резултате  на такмичењима из физике и српског језика на регионалном такмичењу.

Године 2001. одржано је такмичење под називом „Дјеца пјевају хитове – 2001.“ одакле се велики број ученика  пласирао на регионално и републичко такмичење.
Исте године одбојкаши и фудбалери школе заузели су добра мјеста на регионалном такмичењу.

Од школске 2002/03 године дужност директора обавља Зоран Васић, бивши ученик ове школе.Тек у љето 2002. године приступа се детаљној адаптацији и кречењу школских објеката,  а те исте године набављен је и нови школски намјештај за централну школу у Какмужу.

Намјештај је замијењен након 30 година рада школе док је истовремено Министарство просвјете и културе одобрило и 5 нових рачунара за кабинет информатике пошто је услиједило увођење новог предмета у више разреде под називом Основи информатике.Касније је набављено  још 15 рачунара властитим средствима или кроз пројекте па  школа спада међу ријетке које имају рачунаре и у подручним школама.Детаљно уређење учионичког и осталог простора у централној школи и подручном одјељењу Сочковац су извршили вриједни радници школе.

Школски објекат у подручном одјељењу Карановац је био најбоље уређен тако да у љетњем периоду 2002. године није ништа рађено осим мањих поправки. Детаљније уређење школских дворишта је почело у јесен 2002. организовањем еколошких акција и одржава се све боље из године у годину.

Потпуно нови изглед школа у Какмужу добија у љето 2003. године када се врши генерално реновирање обухватајући три врсте радова и то: грађевинско- занатски, лимарски  и санитарни дио радова.Средства је одобрило Министарство просвјете и културе Републике Српске на челу са министром Гојком Савановићем који је по завршетку свих радова посјетио школу у Какмужу. И та посјета је била школи од користи пошто је министар одобрио два сета намјенског намјештаја за двије играонице у Сочковцу и Карановцу, који је убрзо испоручен школи. Максималан допринос у посредовању са министарством дао је тадашњи начелник општине Петрово Душан Милотић.

По завршетку свих радова свака просторија добија своју намјену како је пројектом предвиђено, а одржавање хигијене , посебно мокрих чворова,  је на завидном нивоу.
Након дугогодишњег „ћутања“ поново је оспособљена разгласна станица у школи, која сада функционише преко рачунара у истој.

У току 2004. године врше се радови на огради око школе у Какмужу (обнавља темељ, фарба), уређују паркови за мању дјецу у Сочковцу и Какмужу са тобоганима и осталим справама, врши се генерално кречење у Карановцу и уређење ентеријера  итд.

Основна школа "Свети Сава" Какмуж, ПО Сочковац

У јесен 2004. године у подручном одјељењу Сочковац врши се генерално реновирање система централног гријања. Уз помоћ НВО „World Vision“ из Тузле заједно са родитељима из Сочковца на челу са Милицом Тешић, завршена је набавка радијатора који су недостајали, постакљени су сви прозори дуплим стаклима, а набавка нове пећи за централно гријање, пумпе и осталог, завршена је средствима школе.
Уз помоћ исте организације у сарадњи са родитељима на челу са Вукадином Благојевићем, у Карановцу се врши набавка нових и неопходних средстава за школу (телевизор, видеорекордер, музичка линија, усисивач, етисон ) и насипа прилаз школи.
Исте године у Сочковцу тапациране су све столице прије свега због превенције од прехладе ученика за вријеме извођења наставе у зимском периоду, али и због естетике.
У 2005. години школска дворишта добијају нови изглед са много цвијећа које је произведено властитим знањем, радном снагом и средствима.
Исте године на спортском полигону у Какмужу урађена је расвјета што је први освијетљен спортски полигон на општини.

Поклоном од Госпаве Шешлак школа добија неопходну опрему за видеонадзор што је ријеткост у основним школама Републике  Српске( да се интерна контрола врши на овакав савремен начин).

Школске 2006/2007. године по први пут у подручном одјељењу Карановац уводи се предметна настава организовањем  наставе у 6. разреду. Значајну подршку овој организацији даје начелник општине Петрово др Зоран Благојевић и родитељи ПО Карановац.
Општину Петрово и школу посјетио је министар просвјете и културе Републике Српске Антон Касиповић.

У овој школској години остварује се сарадња са КУД „Батајница“, ученици одлазе на дјечији фестивал у Сарајево, а фолклорна секција постиже запажене резултате на афирмацији дјеце и омладине у кориштењу слободног времена младих,  али и општег развоја културе на општини.
Школске 2007/2008. године одласком 7 ученика са наставницом Душанком Мијић и директором Зораном Васићем у Италију у посјету школи „Д. Валери“ у мјесту Вила дел Конте, провинција Падова,  отварају се путеви међународне културне сарадње уз пуну подршку Министарства просвјете и културе Републике Српске.
Ова посјета је узвраћена у прољеће, 2009. године доласком ученика, наставника и родитеља  из Италије у Какмуж.

Организација и системско функционисање школе је на високом нивоу гдје сваки радник савјесно обавља свој посао у оквиру 40- часовне радне недјеље и у складу са дипломом коју посједује. Примјена закона и правилника из области основног образовања је само слијед реформе основне школе која је у складу са европским стандардима.

Увођењем информационог система управљања, школа функционише беспријекорно у сваком погледу, гдје су сви подаци о школи, ученицима и радницима похрањени у рачунару, а периодично се база података доставља Министарству просвјете и културе РС.
Сваки наставник је оспособљен за рад на рачунару и активни је корисник ЕМИС програма
уносећи основне податке о ученицима и оцјене на крају полугодишта и школске године.
Поред обуке за рад на рачунару, наставници и стручни сарадници се континуирано стручно усавршавају, редовно присуствују семинарима и савјетовањима, међусобно размјењују искуства и често реализују предавања и радионице на родитељским састанцима и стручним органима школе.

 У погледу сарадње са родитељима ради се на јачању веза са породицом кроз Савјет родитеља, на родитељским и индивидуалним састанцима. Између осталог, Дан породице 15. маја обиљежава се кроз предавања за ученике и родитеље у сарадњи са љекарима опште болнице „Свети апостол Лука“ у Добоју.Посебну захвалност заслужују др Вјекослав Ковачевић, др Марин Кватерник и др Милена

Размјена података са Министарством просвјете одвија се  искључиво интернетом.
У школској 2009/2010. години организована је већа акција са родитељима на плану увођења интернета са циљем комуникације школе са родитељима електронским путем. Исте године школа поред централног објекта у Какмужу уводи интернет и у ПО Карановац и ПО Сочковац. На овај начин су испуњене претпоставке да се размјена података и сваки вид комуникације са радницима  остварује  електронским путем.

Основни циљ рада школе је остварити што већи квалитет наставе, али за остварење истог потребан је наставни кадар.

У школској 2010/2011. години у школи је запослено 40 радника од чега 20 радника са високом стручном спремом.

Треба истаћи и рад школске библиотеке која је прилично обогаћена одговарајућим бројем школске и стручне литературе, а формирана је  са преласком у нову школску зграду.

Ученици редовно учествују на такмичењима како у предметном подручју тако и ваннаставним активностима.
У складу са могућностима ученици и наставници учествују на разним манифестацијама општинског нивоа и шире.
Велико благо школе је чињеница да се његује традиција озренског краја паралелно са осавремењавањем наставе.
Масовно учешће ученика у фолклорној секцији са озренским играма у изворним ношњама изазива одушевљење публике на сваком наступу, а највеће заслуге припадају наставницима Николи Николићу, руководиоцу фолклорне секције и Славојки Николић, руководиоцу  историјско- етнолошке секције, те наставници Душанки Мијић и Јелени Јефтић. Активност наставника на пољу развоја културе у Какмужу је почела давних година формирајући Културно умјетничко друштво које и данас активно ради прије свега захваљујући наставницима школе.
По први пут у Какмужу активно ради етно група састављена од наставника школе.

У школској 2010/2011. години почиње сарадња школе са основном школом из мјеста Лидзбарк у Пољској са размјеном информација и израдом заједничких новина.
На крају, све активности у школи забиљеже ученици – ствараоци, чланови новинарско-литерарне секције  који сваке године уређују школски лист „Основац“ који има дугогодишњу традицију и чији се  почетак уређивања  веже за почетак рада наставнице Душанке ,ментора   секције, у овој школи.